Runboard.com
You're welcome.





runboard.com       Sign up (learn about it) | Sign in (lost password?)

Page:  1  2 

 
Livija Profile
Live feed
Blog
Friends
Miscellaneous info

Administrator

Posts: 463
Karma: 0 (+3/-3)
Re: pitanje za zene


quote:

palcica wrote:

Katja super je takvo rezonovanje. I ja imam uspone i padove u raspolozenjima. Kad mi je dobro, obicno sam vesela i super poletna, ali imam te crne periode kad bih sela i plakala sto je bas meni zapalo. Ali i to je sve normalno. Inace imam uvek osmeh na licu
I salim se na svoj racun kad je neko bliskije drustvo, ali mi je svaki put smor kad moram nekom objasniti sta i kako ili kad me posle zapitkuju neki neupuceni pa se uvek neckam ono cuveno "reci ili ne reci". Naravno, ima i onih koji me odmah "otpisu" kao nekoga sa falinkom, sto mi se prvi put desilo letos, verovali ili ne, od momkove mame koja je rekla da se on malo ipak pripazi jer smo dugo zajedno i videla je kako ja trckam na wc i kako to sve izgleda, ovo, ono, pa da se on ipak pripazi jer se nikad ne zna sta to moze povuci za sobom. E tada sam imala jedan bas baaaas mracan period. Sve ih oterala i nastavila da budem pozitivna ali posle jednog teskog perioda. Jel se nekome ovako nesto desilo? Znaci da vas oduvaju kao poslednje govance, da prostite na izrazu, zato sto imate bolest koju imate?
Ja nisam verovala da je to moguce... Ali eto, svojim ocima i videla i osetila






O kako da ne. Događalo mi se iako ne od bliskih ljudi. I da, pogodi svaki put ma kako se trudila da to ne bude tako
3/3/2007, 2:51 pm Link to this post Send Email to Livija   Send PM to Livija
 
Nata6 Profile
Live feed
Blog
Friends
Miscellaneous info

Registered user

Posts: 159
Karma: 1 (+2/-1)
Re: pitanje za zene


Svi se osjećamo isto, imamo krizne periode i one manje krizne. I ja pokušavam na sve to gledat s pozitivne strane, uvijek s dozom humora, ne objašnjavam previše ljudima o čemu se radi jer me to umara, odlučila sam živjet s tim, tako to mora bit i gotovo. Ali dugo mi je trebalo da do tog dođem, jedno vrijeme nisam htjela iz kuće izać od straha da me negdje ne uhvati, sad izlazim, radim, ali i pokušavam si olakšati i prilagoditi sve aktivnosti. Naravno da i sad imam faze kad bi najradije iskočila iz kože, onda se isplačem, izvičem, izjadam nekom najbližem( jadnom mužu najčešće) i drugi dan mi bude bolje. Samo treba puno dobre volje, strpljenja, smjeha, treba čovjek sam sebi biti najvažniji i ne boriti se protiv bolesti nego ju prihvatiti kao dio života. Meni je to dosta pomoglo. Glavu gore i uživajte u životu! emoticon emoticon
3/4/2007, 12:32 am Link to this post Send Email to Nata6   Send PM to Nata6
 
don quijote Profile
Live feed
Blog
Friends
Miscellaneous info

Registered user

Posts: 3
Karma: 0 (+0/-0)
Re: pitanje za zene


Dragi moji,
Imam pitanje za vas... Eto ja sam pronasla ovaj forum i svasta procitala... Ja nemam UC, mada imam neke probleme sa stomakom koje tek treba da ispitam, ali moj dragi ga ima emoticon ...Dugo smo zajedno i upoznala sam ga kada je bio u remisiji, ali sada je u akutnoj fazi i oboma nam je jako tesko... ja sam se zabrinula i pokrenula su mi se razna pitanja... A ono sto me najvise muci, a na sta nisam mogla da otkrijem odgovor nigde, je sledece: da li je UC nasledan? Ako odlucim da imam s njim dete, da li ce ono imati istu bolest? U njegovoj porodici niko nema slicne probleme, on je prvi...
I kako se postaviti prema nekome ko je u akutnoj fazi te gadne bolesti? Nekad mislim da se ja bojim vise od njega...
6/25/2007, 2:47 pm Link to this post Send Email to don quijote   Send PM to don quijote
 
Nata6 Profile
Live feed
Blog
Friends
Miscellaneous info

Registered user

Posts: 159
Karma: 1 (+2/-1)
Re: pitanje za zene


Pozdrav! Ja sam na početku bolesti kopala i kopala jer ništa o tome nisam znala. Ali svuda gdje je riječ o uzrocima bolesti stoji i genetska predispozicija. Ustvari, pravi uzrok se ne zna, a može biti: loša prehrana, stres tj.način života, neke bakterije, alergije na hranu, i spominje se svuda genet.predispozicije, ali za svaki od ovih uzroka ne postoje sigurni dokazi. Ja sam dobila kolitis nakon poroda i bilo me strah što će bit s djetetom. Onda sam shvatila da je to van moje moći, jedino što se od početka brinem za njenu prehranu: dojila sam, trudim se da jede što zdravije, slatko i junk food uopće ne jede...Dobra stvar je što se moj muž prilagodio mojoj prehrani, tako i kći, nema pečenog, prženog, crvenog mesa, začina. Želim da stekne naviku zdrave prehrane, za sad nam ide dobro, ima 3 god.
Istina je da je teško živjeti s kolitisom, ali je isto tako teško živjeti s osobom koja ima kolitis. Ja sam znala mužu reći da on to ne mora trpjet, da ću razumjeti ako jednom pukne i ode, ali "ne pada mu takvo što na pamet", citiram ga, i sretna sam zbog toga. Jako nam je važno imati jednu osobu koja je stalno uz tebe, pogotovo u kriznom periodu. Ako se zaista toliko volite da pomišljate na brak i zajednički život i djecu, onda bolest ne bi trebala biti prepreka. Samo najbolje je da si sama sa sobom iskrena, nemoj to učiniti iz samilosti, jer mu tako nećeš pomoći. Moraš biti spremna na to da će biti teško, ali isto tako moraš osjetiti istinsku želju da budeš uz njega, da mu budeš bezrezervna podrška kad mu je loše, ako sad misliš da to nećeš moći onda možda bolje da prekineš. Mi smo 4 god. u braku, imamo curicu 3 god., 3 god. imam kolitis, bilo je takvih kriza iz kojih se ne bi izvukla da me nije muž vukao, dizao, tetošio, pazio, mazio, a kad se stanje sredi onda smo najsretniji ljudi na svijetu i uživamo u malim stvarima, u djetetu. Neki dan sam rekla jednoj frendici, bez obzira na bolest ovo mi je najljepši period života. Ah, ja se opet raspisala, nadam se da sam ti barem malo pomogla! Sretno, a tvom dragom želim brz oporavak!
6/27/2007, 5:23 pm Link to this post Send Email to Nata6   Send PM to Nata6
 
don quijote Profile
Live feed
Blog
Friends
Miscellaneous info

Registered user

Posts: 3
Karma: 0 (+0/-0)
Re: pitanje za zene


Hvala ti, naravno da si mi pomogla, uvek treba cuti neko misljenje sa strane, pogotovo od nekoga ko to prezivljava ili ima blizak susret sa tim...Cinjenica je da niko od nas ne zna sta ce se sutra desiti, bilo nama, bilo nasim bliznjima i covek ne treba da bude iskljuciv i sebican, ali ipak moram priznati da mi bas nije lako, pogotovo poslednjih par meseci kada ne mozemo nigde da idemo, ne mrdamo iz kuce, a da ni ne govorim o planiranju letovanja... Covek prirodno pomisli da mu to ne treba i da hoce nekog zdravog i jakog pored sebe, dok jos moze da bira...ali onda se setim da ja imam alergiju, i da se mozda nekome ne svidja moje smrcanje i kijanje, pa i to jednog dana moze preci u astmu, daleko bilo... Kao sto si sama rekla, u ljubavi ne bi trebalo da bude prepreka...A on se dobro bori protiv toga, ja znam da bih ja bila mnogo gora...
6/29/2007, 1:26 pm Link to this post Send Email to don quijote   Send PM to don quijote
 
Page:  1  2 





You are not logged in (login)